Logopedski tretmani i terapeutski rad

Logopedski tretmani i terapeutski rad

Tepanje, šuškanje, mucanje, rotacizam, kao i ostale govorne greške danas su sve učestalije kod dece uzrasta do sedam godina, ali i više. Stoga je potrebno na vreme otpočeti sa radom na otklanjanju verbalnih smetnji, jer govorni jezik svakom detetu  postaje osnovno sredstvo njegove verbalne komunikacije i socijalizacijalne interakcije. Školarko u okviru prevencije patologije govora dece  nudi:

INDIVIDUALNI LOGOPEDSKI RAD, kao i poseban grupni PROGRAM FONETSKE GIMNASTIKE-namenjen isključivo mlađoj deci uzrasta 3-5 godina.
Školako ima saradnike logopede sa znatnim iskustvom koji pokrivaju sve govorno-jezičke poteškoće. Cena tretmana se razlikuje od toga koji saradnik logoped radi i kreće se od 1200 do 2200 dinara po terminu koji traje sat vremena ili 700 ili 900 dinara po terminu od pola sata rada.

TRETMANI SE OBAVEZNO ZAKAZUJU PUTEM TELEFONA 063/ 82-67-388 ili 065/89-00-89-5

  • SVRHA LOGOPEDSKOG RADA

Svrha pregleda od strane logopeda jesu: identifikacija, prevencija i poseban tretman govornih poremećaja, kao i izražena socio-emotivna podrška deteta u procesu prevazilaženja ovih smetnji. Stim u vezi veoma je značajno znati da ukoliko govorne greške nisu posledica organskih poremećaja, a ukoliko se adekvatno tretiraju, kasnije ne prerastaju u govorne poremećaje. Dakle, funkcija logopeda i uloga vaspitača na ovom polju predstavlja veoma važan segment u socio-emotivnom razvoju deteta. U slučaju da se logoped u ovom periodu razvoja aktivno ne uključi i ne izvrši potrebne korekcije u saradnji sa vaspitačkim osobljem, tada ovakav oblik govora ostaje kao trajna posledica, koja se u daljem razvoju može dodatno zakomlikovati. Naime, netrerirane govorne mane mogu izazvati niz socijalnih i emotivnih neprijatnosti poput: odbacivanja, ili poruge od strane vršnjaka, pa čak i ozbiljnije psihološke smetnje u procesu formiranja zdrave i zadovoljne ličnosti.

Ukoliko govor i jezik vaseg deteta odstupa u odnosu na razvojnu normu ( govorno- jezički nivo koji moraju imati na određenom uzrastu ) i poprimi oblike poremećaja govora i jezika( alalija, razvojna disvazija, dislalija, mucanje, disleksija i disgrafija ) možete nam se obratiti za savet. Dakle, ako primetite da dete još u periodu od 2 godine:  Ne razume jednostavne naloge ( daj loptu, pokaži macu, pokaži oko…). Nema ni jednu reč sa značenjem. Ne odaziva se na ime. Ne koristi kažiprst za pokazivanje onoga što želi. Ne ostvaruje kontakt pogledom. Reakcija na govor i glas je nedosledna. Ne pokazuje zadovoljavajući stepen motivisanosti za govorni podsticaj. Ukoliko je usložnjavanje govorno-jezičkih struktura usporeno ili izostaje, neophodno je da se posavetujete sa logopedom. Iako vam se može učiniti da je dete još malo, da je to sasvim normalno jer je on dečak, da je dete “nezaiteresovano i lenjo”, znajte da se razvoj govora i jezika odvija prema određenim normama i da pored toga što postoje individualna odstupanja, izostanak određenih oblika ponašanja ( gore navedenih ) uvek je alarmantan znak da je negde u razvoju došlo do zastoja i da je neophodno odmah započeti stimulaciju. Sposobnost deteta da usvaja nove informacije i veštine najveća je do treće godine, pa prema tome što se ranije krene sa tretmanom veće su šanse da se kod deteta maksimalno razviju sve spobnosti. Pored ranih intervencije koje obuhvataju stimulaciju govorno – jezičkog razvoja ( receptivnog govora –govor koji služi za razumevanje onoga što drugi kažu i ekspresivnog govora –upotreba reči za izražavanje I saopštavanje svojih misli) i socioemocionalnog razvoja ( zajednička pažnja, igra, interesovanje za druge ) koja se sprovodi kroz igru.

  • LOGOPEDSKIM TRETMANOM POSTIŽE SE JOŠ I :

razvoj i usmeravanje auditivne percepcije i pažnje  • razvoj verbalne memorije • razvoj sposobnosti diskriminacije akustički sličnih fonema – fonemski sluh • bogaćenje rečnika • razvoj rečenice i rečeničnih struktura • uspostavljanje adekvatne suprasegmentne strukture govora (SSSG)- tempa, ritma, akcenta, melodije rečenice i iskaza • razvoj sposobnosti auditivne percepcije i diskriminacije nosilaca gramatičkih kategorija ( korekcija agramatizma ) • izazivanje glasova • korekcija izgovora glasova • razvoj globalne psihomotorike • razvoj i diferencijacija oralne praksije • razvoj praksije šake • razvoj grafomotornih sposobnosti • razvoj vizuomotorne koordinacije • podizanje stepena motivacije za komunikacijom • razvoj sposobnosti pragmatske upotrebe jezika ( upotreba govora i jezika u skladu sa zahtevima date socijalne situacije i komunikativnog konteksta ) • stimulacija postojećih i razvoj novih sposobnosti neophodnih za uspešno savladavanja čitanja i pisanja ( tretman disleksija i deisgrafija )

  • KADA SE OBRATITI LOGOPEDU?

Logopedu se treba obratiti kada se dete:

-ne odaziva se na svoje ime
-ne uspostavlja kontakt pogledom, izbegava društvo i radije se igra sam
-ne razume Vas
-ne izvršava jednostavne verbalne naloge
-ima dve godine, a još uvek ne govori ili govori nekoliko reči
-ima preko dve godine, a nema razvijenu rečenicu, služi se samo jednom rečju
-ima preko tri godine, oskudan rečnik sa gramatički nepravilnim rečenicama, govor mu je nerazumljiv
-ima preko četiri godine i nepravilno izgovara glasove, zamenjuje im mesta u reči, nepravilno izgovara duže reči
-javilo se mucanje
-ima poteškoća u usvajanju veština čitanja, pisanja i računanja
-ima teškoće sa pažnjom i koncentracijom

  • KOJI SVE GOVORNO JEZIČKI POREMEĆAJI POSTOJE?

RAZVOJNA DISFAZIJA – je specifični razvojni poremećaj u kome je sposobnost deteta da koristi ekspresivni i/ili receptivni govor ispod očekivanog za njegov mentalni uzrast. Ispoljava se kroz: 1. POREMEĆAJ AUDITIVNE PERCEPCIJE a) Teškoće percepcije fonema . b) Teškoće pamćenja brzog govora odraslih Disfazična deca nisu u stanju da usvajaju govor koji čuju oko sebe, pogotovu ako njihovo okruženje govori ubrzano sa neujednačenim ritmom i tempom. Zbog toga se disfazičnom detetu mora obraćati sporije. v) Teškoće sekvence (redosleda) Ova deca imaju teškoću sa praćenjem i usvajanjem redosleda glasova u rečima i redosleda reči u iskazima-rečenicama okružujuće sredine. g) Otežano verbalno pamćenje 2. JEZIČKI DEFICITI a) Fonološke i artikulacione teškoće najviše su ispoljene među glasovima koji imaju nisku diskriminativnost (slični glsaovi), a nastaju usled: – snižene auditivne percepcije koja ometa formiranje adekvatne predstave glasa – nemogućnosti da ”komanduje” pokretima perifernih govornih organa i pored adekvatne predstave glasa – neizdiferenciranosti pokreta perifernih govornih organa. Disfazična deca ispoljavaju: – poremećaj u detekciji, diferencijaciji i artikulaciji glasova; -sve tipove patološkog izgovora. Najučestalija je pojava kada glas postoji, ali je izmenjen po mestu i/ili načinu izgovora; slede zamene željenog nekim drugim glasom i potpuno izostavljanje glasa. b) Teškoće u strukturi reči Disfazična deca su sklona da višesložne reči izgovaraju samo sa početnim ili samo sa završnim slogom. v) Morfološke i gramatičke teškoće – koriste samo osnovne oblike reči – teško grade tj. upotrebljavaju reči sa prefiksom i sufiksima – pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ostale vrste reči retko – teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove – ne razlikuju rod (češće koriste muški) – teško usvajaju množinu – sve radnje izražavaju u sadašnjem i prošlom vremenu ne koristeći buduće – zamenice usvajaju znatno kasnije – upotreba priloga, predloga i sveza predstavlja posebnu teškoću za disfazičnu decu – usvajanje prideva je otežano. Jasna auditivna percepcija u periodu razvoja rečenice i formiranja gramatike je preduslov da dete pravilno izgovara reči i rečenice. Dete mora pracizno da čuje svaki afiks ili morfemu kako bi izgradilo gramatički oblik. g) Teškoće u strukturi rečenice ( sintaksa ) – rečenica je elementarna, redosled reči i oblika nepravilan – reči su skraćene sa inverzijom glasova i slogova – teško usvajaju upitne i odrične, a naročito odrično-upitne rečenice. d) Usporen leksički i semantički razvoj – rečnik je oskudan – značenje reči se sporije razvija – raspolažu manjim brojem jezičkih asocijacija – naročito sporo se razvija značenje reči kojima se označavaju apstraktne jezičke kategorije kao sto su sveze, prilozi, predlozi, padežni nastavci, rod, lica i glagolska vremena. đ) Narušen pragmatički aspekt govora – funkcionalnost govorne komunikacije – kompetencija za konverzaciju – način učešća u konverzaciji.
ALALIJA -je stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika kod dece normalnih intelektualnih sposobnosti i očuvanog sluha. Postoje dva osnovna tipa alalija: – SENZORNA – MOTORNA Senzorna alalija • ne govore ili nedovoljno govore za svoj uzrast • neka deca su ćutljiva, povučena u sebe i nedruželjubiva, a druga su plašljiva, plačljiva sa povremenim napadima vriska i drugim oblicima neadekvatnog ponašanja • imaju kratkotrajnu pažnju i nezainteresovana su • ne razumeju govornu poruku i ne komuniciraju • neka od njih izgrade potpuno nerazumljiv govor za okolinu • govor koji čuju oko sebe liči im na šum iz kojeg ona nisu u stanju da izdvoje pojedine glasove i reči, niti da shvate smisao verbalne poruke • njihova frustracija i ponašanje proizilaze iz nemogućnosti komunikacije. S obzirom da ne percipiraju govor sredine, nisu u stanju ni da ga razviju iako ne postoje nikakve neurološke ili anatomske smetnje na perifernim govornim organima. Motorna alalija • imaju teškoće u ekspresivnom govoru • razumeju govor sredine u kojoj žive • imaju delimično izgrađen unutrašnji govor • komuniciraju gestovima ili sa nekoliko dvosložnih reči • raspolažu vokalima koji nisu diferencirani, pojedinim plozivima ili nazalima • neka od ove dece ispoljavaju stalni nemir, dekoncentraciju i slabo interesovanje za reč.
DISLALIJE  ili artikulacioni poremećaji su nemogućnosti ili nepravilnosti u izgovoru pojedinih glasova. Kako prepoznati dislaliju: • OMISIJA – nedostatak nekih glasova • SUPSTITUCIJA – zamena nerazvijenog glasa glasom koji već postoji • DISTORZIJA – različiti tipovi oštećenja pojedinih izgovornih glasova
DISLEKSIJA -predstavlja poremećaj koji se manifestuje teškoćama prilikom učenja čitanja, bez obzira na konveniconalne instrukcije, odgovarajuću inteligenciju, društveno-kulturne mogućnosti. U razvojne disleksije spadaju: a) Disleksija koja nastaje usled nezrelosti psihomotornog sistema b) Disfazična disleksija koja se javlja kao posledica patološki nerazvijenog govorno-jezičkog sistema (razvojna disfazija). Smetnju predstavlja nedostatak nekih glasova, agramatizam, sužena leksika, semantika i sintaksa, odnosno opšta nezrelost za funkciju govora. c) Disleksija nastala kao posledica povreda CNS – a ( s neurološkim znacima) i usled minimalne moždane disfunkcije (MMD), čak i u slučaju normalne govorno-jezičke razvijenosti. Kako prepoznati disleksiju: • premeštanje redosleda slova u reči (od-do, lasta-talas) • zamenjivanje slova (b-d, m-n, beba-deda, bara-dara, moj-noj, mama-nana) • izostavljanje slova (prozor-pozor, krava-kava) • dodavanje slova (oblak-obalak, breskva-bereskva) • nemogućnost: – zapamćivanja slova – dovođenja u vezu štampanog i pisanog slova – poznavanja velikih slova – tačne identifikacije slova sličnih po obliku – povezivanja slova u kontinuirani niz • odvojeno čitanje slovo po slovo • česta zamena vokala unutar reči • supstitucija konsonanata • zastoji pred početak reči • ponavljanje prvog slova jedanput ili više puta • prekid višesložnih reči • odvojeno čitanje reč po reč • nepoštovanje ortografskih pravila (zarez, tačka) • preskakanje redova • pogrešno shvatanje teksta • apsolutna nemogućnost razumevanja pročitane reči ili teksta • nepravilna respiracija u toku čitanja, stalno prekidanje radi predaha • neekonomisanje vazdušnom strujom prilikom čitanja dugih tekstova.
DISGRAFIJA -Razvojna disgrafija spada u oblast nedograđenih preksičkih aktivnosti. Smatra se da ovaj poremećaj proizilazi iz nekog oblika biološke disfunkcije i u vezi je sa biološkim sazrevanjem. Sposobnost pisanja započinje kao lingvistički proces, a završava kao perceptualno-motorni. U razvojnoj hijerarhiji govora i jezika pisanje se razvija poslednje i može se naučiti jedino ako su sve prethodne funkcije i sposobnosti uspešno razvijene. Svaki zastoj u razvoju govora i jezika dovodi do teškoća u savladavanju veštine pisanja. Disgrafije su klasifikovane u 4 osnovne grupe: vizuelne, auditivne, jezičke i grafomotorne. Auditivne disgrafije nastaju usled nerazvijenog fonemskog sluha kada i pored normalnog fiziološkog prijema zvuka ne postoji auditivno diferenciranje fonema. Sposobnost auditivnog uočavanja razlika između akustički sličnih glasova uslov je za izgradnju jasne auditivne predstave tih glasova, pa ne raspolaže ni odgovarajućom auditivnom memorijom za njih. Auditivne disgrafije dolaze do izražaja u diktatu i u svim oblicima samostalnog pisanja. Vizuelne disgrafije nastaju usled izmenjene vizuelne percepcije i diskriminacije, poremećaja vizuelne memorije, prostorne orijentacije i suženog opsega vizuelne percepcije. Najčešći simptomi su nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene. Poremećaje prostorne orijenatacije naročito srećemo kod dece kod koje nije uspostavljena dominacija jedne polovine tela. Jezičke disgrafije u osnovi imaju patološki jezički razvoj i patološki nerazvijen govor. Sreću se obično kod učenika koji imaju razvojnu disfaziju. To su deca sa oskudnim rečnikom i izrazitim agramatizmom, čije poreklo nije dijalekatske prirode. U sličnu kategoriju spadaju i predškolska deca s proširenim artikulacionim smetanjama. Grafomotorne disgrafije proističu iz nerazvijenih i nekoordiniranih grafomotornih pokreta ruke, koji dovode u pitanje sam rukopis kao takav, a ne njegovu sadržajnu i pravopisnu (ortografsku) stranu. Kako prepoznati disgrafije: Poremećaji vizuelne percepcije: – loša vizuelna memorija – pogrešno oblikovanje slova – teškoće u zapamćivanju slova – loša vizuelna diskriminacija – nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku – loša prostorna orijentacija – izokretanje slova na suprotnu stranu, izokretanje gore-dole, pisanje s desna na levo. Poremećaji auditivne percepcije: – loše auditivno pamćenje, nalazi se u osnivi disgrafija – loša auditivna diskriminacija – zamenjivanje slova sličnih po mestu artikulacije i po zvučnosti – loša auditivna analiza i sinteza reči – loša auditivna analiza reči u rečenici. Poremećaji govorno-jezičke razvijenosti: – oskudan rečnik, agramatična rečenica, nepoštovanje pravopisnih pravila – neizdiferencirana i/ili ukrštena lateralizovanost gornjih ekstremiteta i čula. Poremećaji grafomotorike: a) Disgrafičan rukopis je neuredan, loše postavljen u prostoru stranice na kojoj je izveden, bez jasno izvedenih margina. Tekst je često neuredan, redovi su ulomljeni, talasasti ili silaze koso, ne prateći očekivan horizontalni pravac. Reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen, čas je širi , čas je uži. b) Druga grupa obeležja disgrafičnog rukopisa odnosi se na loše oblikovanje slova. Često se ispravljaju slova docrtavanjem delova, “retuširanjem”. Slova se ne nadovezuju nego se često nadodaju, sudaraju ili jedna iskaču iznad drugih. Neka su slova ”atrofična”. v) Treću grupu obeležja disgrafičnosti čini nepoštovanje proporcija delova slova i oblikovanje slova u odnosu na tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja. Ovlaš vođena lineacija je nekada ujednačena, pa je ceo rukopis tako postavljen da slova deluju nesigurno, tanka su, a nekada su u celini pisana krutom tvrdom lineacijom koja para podlogu.
MUCANJE– Glasnice predstavljaju dva mala horizontalna nabora tkiva koje leže unutar larinksa. Larinks počiva na vrhu traheje ili dušnika, a njegov prednji pokrivač je Adamova jabučica. Da bismo progovorii glasnice se spajaju pomoću nekoliko mišića, tako da se lagano dodiruju. Onda osoba pojačava vazdušni pritisak ispod njih izbacivanjem vazduha iz pluća. Kada je vazdušni pritisak dovoljno veliki on razdvoji glasnice, što dovodi do njihovog vibriranja I stvaranja zvuka. Ovaj zvuk je sirovina za proizvodnju govora, on se pretvara u govor pomoću usana, jezika, vilice, zuba, nepca I ostalih artikulatora. Kod osobe koja muca ovaj proces je poremećen. Dete tipično počinje da muca između druge I šeste godine I generalno je govorilo normalno godinu dana ili duže. Jednog određenog dana, ono je, iz jednog ili više razloga, u stanju stresa. Važno je naglasiti da ono što je stresno za trogodišnje dete ne mora biti stresno za odraslu osobu. Tipično, stres za trogodišnje dete može biti polazak u obdanište, preseljenje u nov komšiluk, svađa roditelja, ili to što su ga roditelji ostavili I otišli na odmor. Poenta je u tome da određeni stress nije kritičan. Važna stvar je da može biti dovoljan. Pošto je ovo dete rođeno sa tendencijom da se kod njega stresom izazvana tenzija nalazi u mišićima glasnica, kada dođe do stresa I kada ono pokuša da govori tako što će mu se spojiti glasnice, stres je toliko veliki da se zbog dodatne tenzije glasnice iznenada <>, dolazi do laringospazma. Iznenada, po prvi put, malo dete shvata da nije u stanju da govori. Kada se to dogodi, ono čini nešto što je savršeno normalno- počinje da se bori kako bi se oslobodilo laringospazma. Ta borba se može odvijati na usnama ili jeziku I tada se zove primarno mucanje. To deluje kao nenaporno ponavljanje reči, glasova ili slogova, ili oklevanje.Ove poteškoće nisu bez napora, već je u pitanju mali napor. Laringospazam nije veoma jak I stepen borbe koji je potreban za oslobođenje nije veliki. Važna karakteristika primarnog mucanja je da malo dete generalno nije svesno činjenice da ima poteškoće. Tek posle izvesnog vremenskog perioda ono postaje svesno, bilo da direktno čuje poteškoće, bilo da primećuje kako drugi reaguju na njegovo mucanje. Kada se to desi ono počinje da brine I još se više napreže, čime blokira glasnice I intenzivira borbu potrebnu da se oslobodi te blockade. Sada borbe postaju intezivne I dete prelazi u klasu aktivnosti koju logopedi zovu sekundarno mucanje. Osim mnogo intezivnije borbe, presudna razlika izmedju primarnog I sekundarnog mucana je u tome što se osoba sa sekundarnim mucanjem , znajući da će imati problem sa odredjenom rečju ili glasom, priprema za poteškoću I još više blokira svoje glasne žice. Drugim rečima, osoba sa sekundarnim mucanjem ima stress zbog predvidjanja. Ona vidi unapred; ona se priprema za poteškoću. Sve osobe koje mucaju praktično pripadaju sekundarnom tipu. Tipična osoba koja muca počeće da to čini izmedju druge i treće godine i do pete ili šeste godine već će biti u grupi onih sa sekundarnim mucanjem. Primetite da je borba ono što dete inicijalno odabere da uradi kako bi odblokiralo svoje glasnice. Pošto ta borba konačno dovede do toga da dete uspe da progovori, ona je naučena i postaje navika. Tendencija da se tenzija fokusira u glasnicama je urodjena- to je urodjeni refleks; mucanje je naučeno- to je uslovni refleks.
FONETSKA GIMNASTIKA KAO PREVENCIJA NEPRAVILNOG GOVORA U SLUŽBI NAJMLAĐE DECE

Roditelji često pitaju da li je rano da dete sa nepune tri godine radi na korekciji govora. Odgovor je u svim, pa i najblažim slučajevima DA!.Govor je osnova komunikacije svakog deteta i ukoliko na tom osnovnom nivou postoji barijara koja ometa interakciju i socijalizaciju deteta, nju treba otkloniti i to u najranijim periodima kako bi dalji proces socijalizacije i učenja tekao neometano.

ŠTA JE TO FONETSKA GIMNASTIKA I KOME JE NAMENJENA

Usluga po kojoj je Školarko posebno poznat je program  Fonetska gimnastika . Školarko je prvi studio za edukaciju dece na prostoru Novog Sada koji je uveo ovaj program prevencije patologije dečjeg govora. Sa njim smo otpočeli još 2011. godine kada je Školarko osnovan. Fonetska gimnastika je poseban program osmišljen i akreditovan kao program za prevenciju patologije dečjeg govora predškolskog uzrasta. Ovo je program namenjen deci uzrasta 3-6 godina.

Ciljevi ove vrste programa jesu :

  • identifikacija govornih mana,
  • korektivni rad  sačinjen iz više različitih segmenata koji na potpuno novi i deci zanimljiv način pomažu u korekciji govornih poremećaja,
  • izražena socio-emotivna podrška deta u procesu prevazilaženja govornih smetnji.

Naime, govorni jezik u procesu rasta i razvoja svakog deteta vremenom postaje osnov za verbalnu komunikaciju i socijalizaciju interakciju.  Govorne greške danas su sve učestalije kod dece uzrasta čak i do sedam godina, pa i više. Stim u vezi veoma je važno znati da ukoliko govorne greške nisu posledica organskih poremećaja, a ukoliko se adekvatno tretiraju, kasnije ne prerastaju u govorne poremećaje. Zato jeod ključne važnosti uvesti adekvatnu terapiju govora, međutim u slučaju da se terapeutski rad u ovom periodu razvoja deteta aktivno ne uključi  i ne izvrši potrebna korekcija, tada nepravilan oblik govora ostaje kod deteta kao trajna posledica, koja se u daljem razvoju može dodatno zakomlikovati. Naime, ne trerirane govorne mane mogu izazvati niz socijalno i emotivnih neprijatnosti, tipa: odbacivanje, ili poruge od strane detetovih vršnjaka, pa čak i ozbiljnije psihološke smetnje u procesu formiranja dečje ličnosti, kao i smetnje u procesu učenja čitanja i daljeg usvajanja školskog gradiva.

Stoga Školarko pored individualih logopedskih tretmana nudi i radioničarski program Fonetske gimnastike koji na kreativan  i potpuno zabavan način deci nudi niz vežbi koje potpomažu idividualnom terapeutskom ratu, ili služi kao kompetan terapeutski program maloj decu uzrasta 3 i 4 godina, kako bi ona na vreme krenula sa korekcijom govora i to na njima prihvatljivom saznajnom nivou, putem igre. Svakom roditelju uvek preporučujemo da kombinuje program Fonetske gimnastike, koji se odvija jednom nedeljno sa jednim do dva individualna tretmana takođe nedeljno i time maksimalno potpomogne i ulepša period korekcije govora svome detetu. Takođe roditeljime mlađe dece uzrasta tri I četiri god. savetujemo da na vreme kranu sa korekcijom govora uzimajući ovu uslugu.

Važno je znati da Školarko svakog septembra i svakog januara formiramo po jednu grupicu od četvoro do šestoro polaznika Fonetskih gimnastičara i da stoga na vreme treba planirati i rezervisati mesto za dete. O kasnijem uključenju u grupu se morate informisati putem telefona- da li je i kada ono moguće. O detaljima programa možete saznati jedino direktnim kontaktom sa terapeutima na prvom zakazanom testiranju. Program je jedinstven i zaista prijemčiv svakom detetu, posebno malom. Cena programa je 1600 dinara jenom nedeljno plus individualni tretman, ili 2900 dinara  dva puta nedeljno-program za najmlađe, takođe na mesečnom nivou. . Više informacija možete dobiti putem telefona: 063/ 82 67 388 ili 065/89-00-89-5.

Pošaljite nam poruku