Tekstova tagovano ‘logopedske vežbe’

Logopedski tretman

LOGOPEDSKI TRETMAN

Ukoliko govor I jezik vaseg deteta odstupa u odnosu na razvojnu normu ( govorno- jezički nivo koji moraju imati na određenom uzrastu ) I poprimi oblike poremećaja govora I jezika( alalija, razvojna disvazija, dislalija, mucanje, disleksija I disgrafija ) možete nam se obratiti za savet.
Dakle, ako primetite da dete u periodu do 2 godine:

• Ne razume jednostavne naloge ( daj loptu, pokaži macu, pokaži oko…)
• Nema ni jednu reč sa značenjem
• Ne odaziva se na ime
• Ne koristi kažiprst za pokazivanje onoga što želi
• Ne ostvaruje kontakt pogledom
• Reakcija na govor I glas nedosledna
• Ne pokazuje zadovoljavajući stepen motivisanosti za govorni podstica
• Usložnjavanje govorno-jezičkih struktura usporeno ili izostaje

Neophodno je da se posavetujete sa logopedom. Iako vam se može učiniti da je dete još malo, da je to sasvim normalno jer je on dečak, da je dete “nezaiteresovano I lenjo”, znajte da se razvoj govora i jezika odvija prema određenim normama i da pored toga što postoje individualna odstupanja, izostanak određenih oblika ponašanja ( gore navedenih ) uvek je alarmantan znak da je negde u razvoju došlo do zastoja i da je neophodno odmah započeti stimulaciju. Sposobnost deteta da usvaja nove informacije i veštine najveća je do treće godine, pa prema tome što se ranije krene sa tretmanom veće su šanse da se kod deteta maksimalno razviju sve spobnosti.
Pored ranih intervencije koje obuhvataju stimulaciju govorno – jezičkog razvoja ( receptivnog govora –govor koji služi za razumevanje onoga što drugi kažu i ekspresivnog govora –upotreba reči za izražavanje I saopštavanje svojih misli) i socioemocionalnog razvoja ( zajednička pažnja, igra, interesovanje za druge ) koja se sprovodi kroz igru, logopedskim tretmanom postiže se i:

• razvoj i usmeravanje auditivne percepcije i pažnje
• razvoj verbalne memorije
• razvoj sposobnosti diskriminacije akustički sličnih fonema – fonemski sluh
• bogaćenje rečnika
• razvoj rečenice i rečeničnih struktura
• uspostavljanje adekvatne suprasegmentne strukture govora (SSSG)- tempa, ritma, akcenta, melodije rečenice i iskaza
• razvoj sposobnosti auditivne percepcije i diskriminacije nosilaca gramatičkih kategorija ( korekcija agramatizma )
• izazivanje glasova
• korekcija izgovora glasova
• razvoj globalne psihomotorike
• razvoj i diferencijacija oralne praksije
• razvoj praksije šake
• razvoj grafomotornih sposobnosti
• razvoj vizuomotorne koordinacije
• podizanje stepena motivacije za komunikacijom
• razvoj sposobnosti pragmatske upotrebe jezika ( upotreba govora i jezika u skladu sa zahtevima date socijalne situacije i komunikativnog konteksta )
• stimulacija postojećih i razvoj novih sposobnosti neophodnih za uspešno savladavanja čitanja i pisanja ( tretman disleksija i deisgrafija )
• tretman mucanja

GOVORNO JEZIČKI POREMEĆAJI

RAZVOJNA DISFAZIJA
Razvojna disfazija je specifični razvojni poremećaj u kome je sposobnost deteta da koristi ekspresivni i/ili receptivni govor ispod očekivanog za njegov mentalni uzrast. Ispoljava se kroz:
1. POREMEĆAJ AUDITIVNE PERCEPCIJE
a) Teškoće percepcije fonema .
b) Teškoće pamćenja brzog govora odraslih
Disfazična deca nisu u stanju da usvajaju govor koji čuju oko sebe, pogotovu ako njihovo okruženje govori ubrzano sa neujednačenim ritmom i tempom. Zbog toga se disfazičnom detetu mora obraćati sporije.
v) Teškoće sekvence (redosleda)
Ova deca imaju teškoću sa praćenjem i usvajanjem redosleda glasova u rečima i redosleda reči u iskazima-rečenicama okružujuće sredine.
g) Otežano verbalno pamćenje

2. JEZIČKI DEFICITI
a) Fonološke i artikulacione teškoće najviše su ispoljene među glasovima koji imaju nisku diskriminativnost (slični glsaovi), a nastaju usled:
- snižene auditivne percepcije koja ometa formiranje adekvatne predstave glasa
- nemogućnosti da “komanduje“ pokretima perifernih govornih organa i pored adekvatne predstave glasa
- neizdiferenciranosti pokreta perifernih govornih organa.
Disfazična deca ispoljavaju:
- poremećaj u detekciji, diferencijaciji i artikulaciji glasova;
-sve tipove patološkog izgovora. Najučestalija je pojava kada glas postoji, ali je izmenjen po mestu i/ili načinu izgovora; slede zamene željenog nekim drugim glasom i potpuno izostavljanje glasa.
b) Teškoće u strukturi reči
Disfazična deca su sklona da višesložne reči izgovaraju samo sa početnim ili samo sa završnim slogom.
v) Morfološke i gramatičke teškoće
- koriste samo osnovne oblike reči
- teško grade tj. upotrebljavaju reči sa prefiksom i sufiksima
- pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ostale vrste reči retko
- teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove
- ne razlikuju rod (češće koriste muški)
- teško usvajaju množinu
- sve radnje izražavaju u sadašnjem i prošlom vremenu ne koristeći buduće
- zamenice usvajaju znatno kasnije
- upotreba priloga, predloga i sveza predstavlja posebnu teškoću za disfazičnu decu
- usvajanje prideva je otežano.
Jasna auditivna percepcija u periodu razvoja rečenice i formiranja gramatike je preduslov da dete pravilno izgovara reči i rečenice. Dete mora pracizno da čuje svaki afiks ili morfemu kako bi izgradilo gramatički oblik.
g) Teškoće u strukturi rečenice ( sintaksa )
- rečenica je elementarna, redosled reči i oblika nepravilan
- reči su skraćene sa inverzijom glasova i slogova
- teško usvajaju upitne i odrične, a naročito odrično-upitne rečenice.
d) Usporen leksički i semantički razvoj
- rečnik je oskudan
- značenje reči se sporije razvija
- raspolažu manjim brojem jezičkih asocijacija
- naročito sporo se razvija značenje reči kojima se označavaju apstraktne jezičke kategorije kao sto su sveze, prilozi, predlozi, padežni nastavci, rod, lica i glagolska vremena.
đ) Narušen pragmatički aspekt govora
- funkcionalnost govorne komunikacije
- kompetencija za konverzaciju
- način učešća u konverzaciji.

ALALIJA
Alalija je stanje potpune nerazvijenosti govora i jezika kod dece normalnih intelektualnih sposobnosti i očuvanog sluha.
Postoje dva osnovna tipa alalija:
- SENZORNA
- MOTORNA

Senzorna alalija
• ne govore ili nedovoljno govore za svoj uzrast
• neka deca su ćutljiva, povučena u sebe i nedruželjubiva, a druga su plašljiva, plačljiva sa povremenim napadima vriska i drugim oblicima neadekvatnog ponašanja
• imaju kratkotrajnu pažnju i nezainteresovana su
• ne razumeju govornu poruku i ne komuniciraju
• neka od njih izgrade potpuno nerazumljiv govor za okolinu
• govor koji čuju oko sebe liči im na šum iz kojeg ona nisu u stanju da izdvoje pojedine glasove i reči, niti da shvate smisao verbalne poruke
• njihova frustracija i ponašanje proizilaze iz nemogućnosti komunikacije. S obzirom da ne percipiraju govor sredine, nisu u stanju ni da ga razviju iako ne postoje nikakve neurološke ili anatomske smetnje na perifernim govornim organima.
Motorna alalija
• imaju teškoće u ekspresivnom govoru
• razumeju govor sredine u kojoj žive
• imaju delimično izgrađen unutrašnji govor
• komuniciraju gestovima ili sa nekoliko dvosložnih reči
• raspolažu vokalima koji nisu diferencirani, pojedinim plozivima ili nazalima
• neka od ove dece ispoljavaju stalni nemir, dekoncentraciju i slabo interesovanje za reč.

DISLALIJE
Dislalije ili artikulacioni poremećaji su nemogućnosti ili nepravilnosti u izgovoru pojedinih glasova.
Kako prepoznati dislaliju:
• OMISIJA – nedostatak nekih glasova
• SUPSTITUCIJA – zamena nerazvijenog glasa glasom koji već postoji
• DISTORZIJA – različiti tipovi oštećenja pojedinih izgovornih glasova

DISLEKSIJA
Disleksija predstavlja poremećaj koji se manifestuje teškoćama prilikom učenja čitanja, bez obzira na konveniconalne instrukcije, odgovarajuću inteligenciju, društveno-kulturne mogućnosti.
U razvojne disleksije spadaju:
a) Disleksija koja nastaje usled nezrelosti psihomotornog sistema
b) Disfazična disleksija koja se javlja kao posledica patološki nerazvijenog govorno-jezičkog sistema (razvojna disfazija). Smetnju predstavlja nedostatak nekih glasova, agramatizam, sužena leksika, semantika i sintaksa, odnosno opšta nezrelost za funkciju govora.
c) Disleksija nastala kao posledica povreda CNS – a ( s neurološkim znacima) i usled minimalne moždane disfunkcije (MMD), čak i u slučaju normalne govorno-jezičke razvijenosti.

Kako prepoznati disleksiju:
• premeštanje redosleda slova u reči (od-do, lasta-talas)
• zamenjivanje slova (b-d, m-n, beba-deda, bara-dara, moj-noj, mama-nana)
• izostavljanje slova (prozor-pozor, krava-kava)
• dodavanje slova (oblak-obalak, breskva-bereskva)
• nemogućnost:
- zapamćivanja slova
- dovođenja u vezu štampanog i pisanog slova
- poznavanja velikih slova
- tačne identifikacije slova sličnih po obliku
- povezivanja slova u kontinuirani niz
• odvojeno čitanje slovo po slovo
• česta zamena vokala unutar reči
• supstitucija konsonanata
• zastoji pred početak reči
• ponavljanje prvog slova jedanput ili više puta
• prekid višesložnih reči
• odvojeno čitanje reč po reč
• nepoštovanje ortografskih pravila (zarez, tačka)
• preskakanje redova
• pogrešno shvatanje teksta
• apsolutna nemogućnost razumevanja pročitane reči ili teksta
• nepravilna respiracija u toku čitanja, stalno prekidanje radi predaha
• neekonomisanje vazdušnom strujom prilikom čitanja dugih tekstova.

DISGRAFIJA
Razvojna disgrafija spada u oblast nedograđenih preksičkih aktivnosti. Smatra se da ovaj poremećaj proizilazi iz nekog oblika biološke disfunkcije i u vezi je sa biološkim sazrevanjem. Sposobnost pisanja započinje kao lingvistički proces, a završava kao perceptualno-motorni. U razvojnoj hijerarhiji govora i jezika pisanje se razvija poslednje i može se naučiti jedino ako su sve prethodne funkcije i sposobnosti uspešno razvijene. Svaki zastoj u razvoju govora i jezika dovodi do teškoća u savladavanju veštine pisanja. Disgrafije su klasifikovane u 4 osnovne grupe: vizuelne, auditivne, jezičke i grafomotorne.
Auditivne disgrafije nastaju usled nerazvijenog fonemskog sluha kada i pored normalnog fiziološkog prijema zvuka ne postoji auditivno diferenciranje fonema. Sposobnost auditivnog uočavanja razlika između akustički sličnih glasova uslov je za izgradnju jasne auditivne predstave tih glasova, pa ne raspolaže ni odgovarajućom auditivnom memorijom za njih. Auditivne disgrafije dolaze do izražaja u diktatu i u svim oblicima samostalnog pisanja.
Vizuelne disgrafije nastaju usled izmenjene vizuelne percepcije i diskriminacije, poremećaja vizuelne memorije, prostorne orijentacije i suženog opsega vizuelne percepcije. Najčešći simptomi su nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene. Poremećaje prostorne orijenatacije naročito srećemo kod dece kod koje nije uspostavljena dominacija jedne polovine tela.
Jezičke disgrafije u osnovi imaju patološki jezički razvoj i patološki nerazvijen govor. Sreću se obično kod učenika koji imaju razvojnu disfaziju. To su deca sa oskudnim rečnikom i izrazitim agramatizmom, čije poreklo nije dijalekatske prirode. U sličnu kategoriju spadaju i predškolska deca s proširenim artikulacionim smetanjama.
Grafomotorne disgrafije proističu iz nerazvijenih i nekoordiniranih grafomotornih pokreta ruke, koji dovode u pitanje sam rukopis kao takav, a ne njegovu sadržajnu i pravopisnu (ortografsku) stranu.
Kako prepoznati disgrafije:
Poremećaji vizuelne percepcije:
- loša vizuelna memorija
- pogrešno oblikovanje slova
- teškoće u zapamćivanju slova
- loša vizuelna diskriminacija
- nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku
- loša prostorna orijentacija
- izokretanje slova na suprotnu stranu, izokretanje gore-dole, pisanje s desna na levo.
Poremećaji auditivne percepcije:
- loše auditivno pamćenje, nalazi se u osnivi disgrafija
- loša auditivna diskriminacija
- zamenjivanje slova sličnih po mestu artikulacije i po zvučnosti
- loša auditivna analiza i sinteza reči
- loša auditivna analiza reči u rečenici.
Poremećaji govorno-jezičke razvijenosti:
- oskudan rečnik, agramatična rečenica, nepoštovanje pravopisnih pravila
- neizdiferencirana i/ili ukrštena lateralizovanost gornjih ekstremiteta i čula.
Poremećaji grafomotorike:
a) Disgrafičan rukopis je neuredan, loše postavljen u prostoru stranice na kojoj je izveden, bez jasno izvedenih margina. Tekst je često neuredan, redovi su ulomljeni, talasasti ili silaze koso, ne prateći očekivan horizontalni pravac. Reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen, čas je širi , čas je uži.
b) Druga grupa obeležja disgrafičnog rukopisa odnosi se na loše oblikovanje slova. Često se ispravljaju slova docrtavanjem delova, „retuširanjem“. Slova se ne nadovezuju nego se često nadodaju, sudaraju ili jedna iskaču iznad drugih. Neka su slova “atrofična“.
v) Treću grupu obeležja disgrafičnosti čini nepoštovanje proporcija delova slova i oblikovanje slova u odnosu na tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja. Ovlaš vođena lineacija je nekada ujednačena, pa je ceo rukopis tako postavljen da slova deluju nesigurno, tanka su, a nekada su u celini pisana krutom tvrdom lineacijom koja para podlogu.

MUCANJE
Glasnice su dva mala horizontalna nabora tkiva koje leže unutar larinksa. Larinks počiva na vrhu traheje ili dušnika, a njegov prednji pokrivač je Adamova jabučica. Da bismo progovorii glasnice se spajaju pomoću nekoliko mišića, tako da se lagano dodiruju. Onda osoba pojačava vazdušni pritisak ispod njih izbacivanjem vazduha iz pluća. Kada je vazdušni pritisak dovoljno veliki on razdvoji glasnice, što dovodi do njihovog vibriranja I stvaranja zvuka. Ovaj zvuk je sirovina za proizvodnju govora, on se pretvara u govor pomoću usana, jezika, vilice, zuba, nepca I ostalih artikulatora.
Kod osobe koja muca ovaj proces je poremećen. Dete tipično počinje da muca između druge I šeste godine I generalno je govorilo normalno godinu dana ili duže. Jednog određenog dana, ono je, iz jednog ili više razloga, u stanju stresa. Važno je naglasiti da ono što je stresno za trogodišnje dete ne mora biti stresno za odraslu osobu. Tipično, stres za trogodišnje dete može biti polazak u obdanište, preseljenje u nov komšiluk, svađa roditelja, ili to što su ga roditelji ostavili I otišli na odmor. Poenta je u tome da određeni stress nije kritičan. Važna stvar je da može biti dovoljan.
Pošto je ovo dete rođeno sa tendencijom da se kod njega stresom izazvana tenzija nalazi u mišićima glasnica, kada dođe do stresa I kada ono pokuša da govori tako što će mu se spojiti glasnice, stres je toliko veliki da se zbog dodatne tenzije glasnice iznenada <>, dolazi do laringospazma.
Iznenada, po prvi put, malo dete shvata da nije u stanju da govori. Kada se to dogodi, ono čini nešto što je savršeno normalno- počinje da se bori kako bi se oslobodilo laringospazma. Ta borba se može odvijati na usnama ili jeziku I tada se zove primarno mucanje. To deluje kao nenaporno ponavljanje reči, glasova ili slogova, ili oklevanje.Ove poteškoće nisu bez napora, već je u pitanju mali napor. Laringospazam nije veoma jak I stepen borbe koji je potreban za oslobođenje nije veliki.
Važna karakteristika primarnog mucanja je da malo dete generalno nije svesno činjenice da ima poteškoće. Tek posle izvesnog vremenskog perioda ono postaje svesno, bilo da direktno čuje poteškoće, bilo da primećuje kako drugi reaguju na njegovo mucanje. Kada se to desi ono počinje da brine I još se više napreže, čime blokira glasnice I intenzivira borbu potrebnu da se oslobodi te blockade. Sada borbe postaju intezivne I dete prelazi u klasu aktivnosti koju logopedi zovu sekundarno mucanje. Osim mnogo intezivnije borbe, presudna razlika izmedju primarnog I sekundarnog mucana je u tome što se osoba sa sekundarnim mucanjem , znajući da će imati problem sa odredjenom rečju ili glasom, priprema za poteškoću I još više blokira svoje glasne žice. Drugim rečima, osoba sa sekundarnim mucanjem ima stress zbog predvidjanja. Ona vidi unapred; ona se priprema za poteškoću.
Sve osobe koje mucaju praktično pripadaju sekundarnom tipu. Tipična osoba koja muca počeće da to čini izmedju druge i treće godine i do pete ili šeste godine već će biti u grupi onih sa sekundarnim mucanjem.
Primetite da je borba ono što dete inicijalno odabere da uradi kako bi odblokiralo svoje glasnice. Pošto ta borba konačno dovede do toga da dete uspe da progovori, ona je naučena i postaje navika. Tendencija da se tenzija fokusira u glasnicama je urodjena- to je urodjeni refleks; mucanje je naučeno- to je uslovni refleks.

Školako im tri saradnika logopeda i pokriva sve govorno-jezičke poteškoće, imamo i saradnika logopeda koji posebno radi sa decom i starijima koji mucaju. Cena tretmana se razlikuje od toga koji saradnik logoped radi i kreće se od 1200 do 1800 dinara po terminu koji traje sat vremena (45 minuta rad sa detetom i 15 minuta savet roditeljima).TRETMANI SE OBAVEZNO ZAKAZUJU PUTEM TELEFONA 063/ 82 67 388.

Logopedske radionice i fonetska gimnastika

Obaveštavamo roditelje da od septembra počinje ponovni upis dece na logopedske radionice, keo i radonice fonetske gimnastike. Detalje o radionicama možete pročitati u nastavku.

Tepanje, šuškanje, mucanje, rotacizam, kao i ostale govorne greške danas su sve učestalije kod dece uzrasta do sedam godina, ali i više. Stoga je potrebno na vreme otpočeti sa radom na otklanjanju verbalnih smetnji, jer govorni jezik u procesu rasta i razvoja svakog deteta vremenom postaje osnovno sredstvo njegove verbalne komunikacije i socijalizacijalne interakcije.

Svrha pregleda od strane logopeda jesu: identifikacija, prevencija i poseban tretman govornih poremećaja, kaoi izražena socio-emotivna podrška deteta u procesu prevazilaženja ovih smetnji.

Stim u vezi veoma je značajno znatai da ukoliko govorne greške nisu posledica organskih poremećaja, a ukoliko se adekvatno tretiraju, kasnije ne prerastaju u govorne poremećaje. Dakle, funkcija logopeda i uloga vaspitača na ovom polju predstavlja veoma važan segment u socio-emotivnom razvoju deteta. U slučaju da se logoped u ovom periodu razvoja aktivno ne uključi i ne izvrši potrebne korekcije u saradnji sa vaspitačkim osobljem, tada ovakav oblik govora ostaje kao trajna posledica, koja se u daljem razvoju može dodatno zakomlikovati. Naime, netrerirane govorne mane mogu izazvati niz socijalnih i emotivnih neprijatnosti poput: odbacivanja, ili poruge od strane vršnjaka, pa čak i ozbiljnije psihološke smetnje u procesu formiranja zdrave i zadovoljne ličnosti.

U cilju prevencije i korekcije govornih greša Školarko nuditri tri načina rada u zavisnosti od uzrasta i stepena potrebe za korekcijom.

• Individualni rad sa logopedom
• Polugrupni rad-rad sa logopedom i nastavnicom srpskog jezika
• Grupni rad (u grupi do petoro polaznika) koji se bazira na prevenciji govornih problema kod dece do šeste godine. Grupni rad vode diplomirani logoped, diplomirani srbista i diplomirani vaspitač.

Detaljnije informacije o načinu rada, kao i ostale informacije možete dobiti putem telefona: 063/ 82 67 388 ili putem maila:info@skolarko.com

Pretraga tekstova
Arhive tekstova